kosarkaski sudija

Čl. 57         Slobodna bacanja

Situacija:

Protivnik izvođača slobodnog bacanja prouzrokuje da tabla ili obruč vibrira dok je lopta u letu u toku poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja, na takav način da je ona, po proceni sudije, sprečena da uđe u koš.

Tumačenje:

Slobodno bacanje se smatra uspešnim, dodeljuje se jedan poen i dosuđuje tehnička greška igraču koji je načinio prekršaj.

Čl. 58         Pogreške koje mogu da se isprave

Situacija 1:

Igrač B4 pravi grešku na igraču A4 i to je peta greška ekipe B. Sudija pogrešno uručuje loptu igraču A5 za ubacivanje i igra se nastavlja. Igrač A4 prima loptu, vodi i u tom trenutku pogreška se otkriva i još uvek može da se ispravi.

Tumačenje:

Pogrešku čini propuštanje da se dodele dva zaslužena slobodna bacanja. Pošto nije bilo promene poseda lopte otkako je pogreška napravljena: Igrač A4 izvodi dva slobodna bacanja i igra se nastavlja nakon poslednjeg bacanja kao svakog normalnog poslednjeg slobodnog bacanja.

Situacija 2:

Igrač B4 pravi grešku na igraču A4 i to je peta greška ekipe B. Sudija pogrešno uručuje loptu igraču A5 za ubacivanje i igra se nastavlja. Igrač A4 prima loptu, vodi i postiže pogodak. U tom trenutku pogreška se otkriva i još uvek može da se ispravi.

Tumačenje:

Pogrešku čini propuštanje da se dodele dva zaslužena slobodna bacanja. Ista ekipa je postigla pogodak, nakon što joj je pogrešno dodeljen posed lopte. Zbog toga se priznaje koš ekipi A. Igrač A4 ne izvodi slobodna bacanja i igru nastavlja ekipa B kao nakon normalnog koša.

Situacija 3:

Ekipi A je pogrešno dodeljen posed lopte za ubacivanje umesto dva slobodna bacanja za igrača A5. Nakon ubacivanja lopte, a bez promene poseda lopte otkako je pogreška napravljena, igrač B4 čini grešku na igraču A4 i to je peta greška ekipe B.

Tumačenje:

Pogrešku čini propuštanje da se dodele dva zaslužena slobodna bacanja. Igraču A5 se dodeljuju slobodna bacanja koja zbog pogreške nisu izvedena, bez postavljanja igrača u podeocima duž polja slobodnog bacanja. Nakon što je ova pogreška ispravljena, igra ponovo počinje od momenta u kome je bila prekinuta da bi se pogreška ispravila: Kazna slobodnih bacanja za igrača A4.

Čl. 39         24 sekunde

Kada sudija zaustavi igru iz bilo kog razloga koji nije u vezi sa bilo kojom ekipom, uređaj za 24 sekunde se vraća na 24 sekunde.

Primeri:

Ekipa A ima loptu 15 sekundi kada sudija zaustavlja igru:

a)        Da se očisti pod.

b)       Zato što sat za igru nije radio.

c)        Zato što je gledalac ušao u teren.

Tumačenje:

U svim slučajevima, igra se nastavlja ubacivanjem lopte za ekipu A uz novi period 24 sekunde.

Kada se šut na koš iz igre pokuša blizu kraja perioda 24 sekunde i signal se oglasi dok je lopta u vazduhu, nakon što je napustila šaku(e) igrača prilikom šuta na koš iz igre, pogodak se računa ako lopta uđe u koš.

Važe sva ograničenja u vezi sprečavanja pogotka i ometanja lopte.

Iz razloga doslednosti, ekipa u napadu se naziva “ekipa A” a ekipa u odbrani “ekipa B”.

U S L O V  I    Z A    L I C E N C I R A NJ E   U   S E Z O N I   2 0 0 8 / 2 0 0 9

·         BELA LICENCA (letnja liga KSS, regionalna liga MK, mini basket)

1.      Da je član UKTS;

2.      Minimum srednja stručna sprema;

3.      Da ima 2. godine igračkog staža;

4.      Bela licenca važi isključivo za takmičenje u Letnjoj ligi KSS, regionalnim ligama i mini-basket takmičenju i izdaje se na period od tri godine u kojem trener mora da stekne određeno zvanje;

·         PLAVA LICENCA (mlađe kategorije, II srpska liga, I srpska liga/m, Ib ženska liga)

1.      Da je član UKTS;

2.      Zvanje - trener (operativni trener košarke) ili profesor fizičkog vaspitanja – diplomski iz košarke;

3.      Da ima najmanje 2. godine radnog iskustva kao trener ili da ima 4. godine igračkog staža;

4.      Trener mlađih kategorija: da je prisustvovao seminarima “Trenerski dani 2008“ i „Basketball Clinic Belgrade 2008“;

5.      Trener seniorske ekipe: da je prisustvovao seminaru „Basketball Clinic Belgrade 2008“;

6.      Taksa za licencu

·         CRVENA LICENCA (Ia muška i ženska liga, Ib muška liga)

1.      Da je član UKTS;

2.      Zvanje – minimum viša stručna sprema (VI/1, VII stepen) – diploma višeg trenera  iz oblasti košarke ili da je osvojio titule u seniorskoj konkurenciji u prvenstvu ili kupu Jugoslavije (Srbije i Crne Gore), ili na prvenstvu Evrope na klupskom ili reprezentativnom nivou, kao glavni trener;

3.      Da ima najmanje 4 godine radnog iskustva kao trener ili da ima 30 nastupa za seniorsku reprezentaciju Srbije (SCG, Jugoslavije) ili 8 godina igračkog staža u saveznom rangu;

4.      Da je prisustvovao seminaru „Basketball Clinic Belgrade 2008“;

5.      Trener saveznog ranga da ima potpisan, verifikovan i deponovan Ugovor o angažovanju košarkaškog trenera u UKTS;

6.      Taksa za licencu;

NAPOMENA:

-Trener koji nije prisustvovao seminarima koji su uslov za overavanje licence, plaća dupli iznos takse i piše seminarski rad. Temu i ocenu seminarskog rada daće posebna komisija u sastavu Borivoje Cenić i Zoran Kovačić.

ČLANARINA

-Članovi UKTS                                                                   3.000,00 dinara

TAKSE ZA LICENCE

      -Mlađe kategorije                                                                5.000,00 dinara

-II srpska liga muškarci i I srpska liga žene                       7.500,00 dinara

-I srpska liga muškarci i Ib liga žene                                10.000,00 dinara

-Ib liga muškarci i Ia liga žene                              20.000,00 dinara

-Ia liga muškarci                                                               30.000,00 dinara

TEST PRAVILA IGRE BL

Novi Sad, Oktobar 2005.

1.             Igra je zaustavljena jer igrač B4 krvari. Trener ekipe A traži i dobije tajm aut. Za vreme tajm auta krvarenje igrača B4 je zaustavljeno i rana je odgovarajuće pokrivena. Igrač B4 može da nastavi igru bez zamene.

2.             Nakon početnog podbacivanja, igrač A4 načini ličnu grešku na igraču B4. Tada se otkrije da igrač A4 nije označen da bude u startnoj petorci. Da li će tehnička greška biti dosuđena igraču A4.

3.             Istovremeno sa zvučnim signalom za kraj igre dosuđena je lična greška i igraču A4 dodeljena dva slobodna bacanja, pri nerešenom rezultatu 83:83. Ukoliko trener ekipe A ili ekipe B zatraži tajm aut pre izvođenja slobodnih bacanja, tajm aut će biti odobren.

4.             Produžetak počinje podbacivanjem lopte.

5.             Igrač A4 izvodi slobodna bacanja. Zamena igrača A10 je zatražena pravovremeno. Zamena igrača A10 će biti odobrena ukoliko poslednje slobodno bacanje bude bilo uspešno.

6.             Pomoćnom treneru je dozvoljeno da stoji za vreme igre ispred klupe svoje ekipe ukoliko trener sedi, pod uslovom da ne izlazi izvan prostora klupe ekipe.

7.             Prvoimenovana ekipa (domaća ekipa) ima klupu ekipe i sopstveni koš sa leve strane zapisničkog stola gledano prema terenu.

8.             Nakon prvog perioda igre ekipa B ima pravo na ubacivanje lopte usled naizmeničnog poseda. Tehnička greška je dosuđena igraču A4 u intervalu igre posle prvog perioda. Nastavak igre je dva slobodna bacanja plus ubacivanje lopte sa sredine terena za ekipu B. Ekipa B gubi pravo na ubacivanje lopte usled naizmeničnog poseda u sledećem slučaju podbacivanja.

9.             U poslednja dva minuta igre četvrtog perioda ekipa A postiže koš. Pošto je ekipa A blagovremeno tražila tajm aut, tajm aut se odobrava. Nakon tajm auta igra se nastavlja ubacivanjem lopte za ekipu B sa produžetka srednje linije nasuprot zapisničkom stolu.

10.          Ako je nastavak igre posle slobodnih bacanja ubacivanje lopte sa produžetka srednje linije nasuprot zapisničkom stolu, tajm aut ili zamena neće biti odobrena ukoliko poslednje slobodno bacanje nije bilo uspešno.

1.             DA

2.             NE

3.             NE

4.             NE

5.             DA

6.             NE

7.             DA

8.             NE

9.             NE

10.          NE

KOŠARKAŠKI SAVEZ SRBIJE

Izmene PRAVILA IGRE od 01. oktobra 2005. godine

01. Ako je zahtev za tajm aut ili zamenu podnet pre nego što je lopta na raspolaganju igraču za ubacivanje posle slobodnog (ih)  bacanja, tajm aut ili izmena će se odobriti za obe ekipe ukoliko poslednje ili jedino slobodno bacanje bude uspešno.

02. Ako posle slobodnog (ih)  bacanja sledi ubacivanje na produžetku središnje linije, nasuprot zapisničkom stolu, tajm aut ili zamena će se odobriti posle poslednjeg slobodnog bacanja za obe ekipe bez obzira da li je poslednje bacanje uspešno ili ne.

03. Za vreme poslednja dva ( 2 ) minuta u četvrtom periodu ili svakom produžetku, ako je odobren tajm aut :

            - ekipa koja nije postigla pogodak posle uspešnog pogotka,

            - ekipa kojoj je dodeljen posed lopte u zadnjem polju,

Ubacivanje, posle tajm auta, se izvodi na produžetku središnje linije nasuprot zapisničkom stolu. Igrač koji izvodi ubacivanje može da doda loptu saigraču na bilo kom delu terena.

Značaj u košarci

Košarka se igra u više od 200 zemalja. Svet košarke je ušao u eru globalizacije. Specijalisti igre različitog nacionalnog porekla moraće da komuniciraju jedni sa drugima da bi održali uniformnost pravila i propisa. Nije neuobičajeno da stotine igrača i trenera sada igra i radi u različitim zemljama. Oni se ne mogu prijatno osećati ukoliko nisu u stanju da komuniciraju sa građanima svoje „usvojene“ zemlje.

Sve se ovo, takođe, odnosi na međunarodne sudije. Život sportskog sudije se potpuno razlikuje od života trenera ili igrača: igrači tima uvek putuju u grupi. Njihov klub ili federacija organizuje njihova putovanja, menadžeri tima ispunjavaju neophodne formalnosti na aerodromima ili železničkim stanicama, sređuju vize, prijavu i odjavu u hotelima. Uporedite ovo sa sudijom, koji često putuje sam i sam je sebi lični putnički agent. Čim je obavešten o utakmici koja će se odigrati, on mora da uspostevi kontakt i pošalje odgovarajuću informaciju organizatorima, i da komunicira sa kolegama. Čim stigne u novu zemlju gde utakmica treba da se odigra, on mora da prođe kroz pasošku kontrolu, prijavu u hotelu, i zatim poruči jelo u hotelu.

Značaj stranih jezika

Aleksej Davidov, FIBA sudija

Da li govorite engleski?

Učenje stranih jezika je posebno značajno danas. Mnogima je strani jezik potreban na njihovom poslu. Štaviše, budući da sve veći broj ljudi putuje svake godine, strani jezik je kritičan za pomoć ljudima u snalaženju.

Poznato je da se sveukupno znanje čovečanstva duplira svakih sedam godina. Strani jezici su potrebni kao glavno i najefikasnije sredstvo razmene informacija za ljude na našoj planeti.

Engleski

          Svetski jezik današnjice je engleski. Preko 350 miliona ljudi ga govori kao maternji jezik. Oni kojima je to maternji jezik žive u Velikoj Britaniji, SAD, Australiji i Novom Zelandu. Engleski je jedan od zvaničnih jezika u Republici Irskoj, Kanadi i Južnoafričkoj Republici. Kao drugi jezik, koristi se u bivšim britanskim i američkim kolonijama.

          Mnoge zemlje se integrišu u svetsku zajednicu i problem učenja engleskog u svrhu komunikacije je posebno urgentan danas. Engleski je glavni međunarodni jezik u oblasti masovne zabave. Postaje jasno da ljudi ne mogu da žive bez znanja engleskog. Po mom mišljenju, sadašnjost i budućnost 21. veka je povezana kompjuterima, koji su takođe povezani engleskim jezikom.

Nikad neću zaboraviti fantastičnu priču iz 70-ih godina prošlog veka o mađarskom sudiji koji nije stigao dan pre Evropskog kupa u bugarski grad Burgas kao što je očekivano. Umesto taga, on je stigao samo tri sata pre otvaranja. Poleteo je prethodne večeri kao što je propisano za sudije, ali njegov avion iz Sofije je imao presedanje i sudija je napustio avion, misleći da je to njegova destinacija. Budući da nije govorio bugarski, niti ijedan strani jezik, u vezi sa tim nije mogao da komunicira sa ljudima oko sebe. Sledećeg jutra je konačno mogao da kontaktira sa mađarskom ambasadom, i oni su za njega sredili novi let do Burgasa.

          Poznavanje stranih jezika pomaže sudijama u njihovom radu sa drugim sudijama, komesarima, delegatima i organizatorima tokom takmičenja. Štaviše, ako neko vreme ostane u stranoj zemlji, sudija mora da bude u stanju da komunicira sa domaćim stanovništvom. Ono što sam otkrio je da nakon učenja novog jezika, postajem tolerantniji prema drugima. Saznajem šta oni misle o raznim pitanjima i mogu da raspravljam sa njima.

          Mnogi konflikti u međunarodnoj košarci nastaju zbog nedostatka razumevanja. Sudija mora biti u stanju da sluša, razume i priča. Veoma je važno odgovoriti, ukoliko sudija smatra da je neophodno, pravim rečima. Objašnjenje koje sudija pruža mora biti kratko, odsečno i jasno. Svako mora da razume ono što on kaže.

Engleski u košarci

          Zašto sve sudije treba da znaju engleski? Ima nekoliko razloga za to!

Postoje pet zvaničnih jezika u Fibi, ali engleski je jezik koji se koristio na tehničkim sastancima i u slučajevima sporova. Engleski razumeju vrhunske sudije Fibe, ali početnici takođe moraju tečno da govore engleski. Shodno odluci Fibine svetske tehničke komisije, svi kandidati za Fibinu sudijsku licencu moraju da prođu jezički test.

          Engleski je jezik košarkaške literature, košarkaške nauke i obrazovanja. Hiljade knjiga, časopisa i novinarskih članaka posvećenih našem sportu štampani su na engleskom.

          SAD su i dalje vodeća zemlja u košarci uopšte, i posebno u košarkaškoj literaturi. Dobro je poznato da čitanje knjiga na originalnom engleskom, slušanje američkih komentatora, i komuniciranje sa košarkaškim specijalistima koji govore engleski puno pomaže. Osim toga, veliki broj specijalizovanih košarkaških časopisa nudi veliku pomoć u razumevanju tehnike i taktike igre.

          Poznavanjem engleskog, može se naučiti istorija igre, njena kultura i duh, dok se istovremeno može razviti dublje shvatanje filozofije suđenja. U ovoj oblasti, mnogo znanja se može steći iz američke literature. Publikacije Dalasa Širlija (Dallas Sherley) i Edvarda Štajca (Edward Steitz), bivših tumača pravila, mogu se koristiti kao pravi priručnik za košarkaške sudije. Neka pravila se mogu izmeniti, ali košarkaška igra ostaje kao oroginal i veoma je važno da sudije shvate njenu suštinu. Suđenje u košarci se razvija sa napretkom čitave igre. Sa velikim interesovanjem čitao sam knjige koje su u prošlosti napisali dvojica velikih NBA sudija, Riči Pauers (Richie Powers) i Erl Strom (Earl Strom).

U igri, često je potreban tajm-aut da se raspravi kako teče igra ili da li ima potrebe za razmatranje određene situacije. Sudija treba da komunicira sa svojim partnerima, komesarom, igračima ili trenerima. Možda će on da uputi neka pitanja u vezi sa tabelom sa rezultatima ili će zatražiti verbalnu pomoć od svog partnera ako ne govori engleski.

          Na utakmici 2005. godine u Fibinoj svetskoj zenskoj ligi, odigranoj maja u Havani između klupskih timova iz Brazila i kube, sudija iz Senegala, gđa Hanrijet Djuf (Henriette Diouff), izrekla je faul nad igračem odbrane kada je protivnik sa loptom stigao do koša. Igrač napada je postigao koš, ali ga je gđa Djuf poništila i dodelila dva slobodna bacanja umesto toga. Usledile su žalbe napadačkog tima (na španskom i portugalskom) i sudija iz Venecuele, Roberto Oliveros, je uzeo učešća u raspravi. Zbog nerazumevanja engleskog između sudija partnera, bilo je nemoguće rešiti problem. U epizodi kao što je ova, od suštinskog je značaja da gđa Djuf kaže jasno na engleskom: „Nakon faula izrečenog tokom šutiranja, došlo je do potpuno novog kretanja igrača napada.“ I to je morao jasno da razume Roberto Oliveros.

          Ponekad je neophodno dati verbalno upozorenje igraču. Na primer, „Get your hand off“ („Skloni ruku“) ono je što većina sudija kaže igračima odbrane da bi igra ostala čista. „Don’t touch the ball after a successful shot by your teammate“ („Ne diraj loptu nakon uspešnog šuta tvog saigrača“) druga je stvar koju ćete možda morati da kažete.

Učenje je proces koji nema kraja. FIBA je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka objavljivala veoma interesantan časopis nazvan „FIBA vesti“. Kasnije je štampan časopis „Međunarodna košarka“, a zatim je 2003. godine usledio „FIBA Asist“, tehnički časopis, i svako izdanje ove publikacije sadrži članke posvećene suđenju. Svetski renomirane međunarodne sudije, komesari, Fibini sudijski instruktori i sudijski supervizori, podelili su svoja iskustva i poglede o različitim aspektima suđenja. Ovi materijali su predstavljali odlično obrazovno sredstvo za usavršavanje znanja, pomoć da se bolje shvati duh i namera pravila. Fibin video ima isti cilj. Različiti nastavni materijali o suđenju se mogu naći na Internetu, na veb stranicama Fibinih zonskih komisija i drugih organizacija, zvanično priznatih od strane Fibe. Ponovo, većina ovih materijala je na engleskom. Neke nacionalne federacije prevode većinu značajnih članaka, ali uvek treba vremena pre nego što se to dogodi.

          Na mnogim klinikama za sudije slušali smo o značaju konferencije pre i posle igre. Takva konferencija tokom međunarodnog takmičenja biće korisna ako učesnici mogu da komuniciraju međusobno na dobrom engleskom. Obično takve diskusije traju i do dvadeset minuta i mi govorimo o onome što smo doživeli na drugim utakmicama, podsećamo se ključnih momenata igre, i razmatramo različite tehničke aspekte igre. Table sa brojkama se često koriste da ilustruju neku igru, ali konferencija se ne može održati bez reči. Uvek moramo biti spremni da raspravimo igru sa kolegama, članovima komisije, i sudijskim supervizorima. Radi budućeg napretka, treba nam nešto više od „Dobra igra!“ ili „OK“. Služenje engleskim jezikom će u velikoj meri pomoći sudijama da usavrše svoje veštine.

Veoma često, verbalna šala tokom napete igre pomaže sudiji da razbije tenziju i da obezbedi dobru atmosferu za ceo meč. „Pogledaj. On stoji pod košem duže od tri sekunde!“, kaže odbrambeni igrač sudiji. Ponekad je moguće ovako reagovati: „Izbrojao sam samo 2,85 sekundi. Možda sam presporo brojao.“

          „To je bio faul?! Nisam ga ni pipnuo!“ kaže igrač zbog kojeg smo zviždali lični faul. „Ne mogu da se složim“, kaže sudija, „mislim da je to bio dobar potez. Mozda je to moj jedini dobar potez na ovoj utakmici i zaista je ispravan.“ Na većini međunarodnih utakmica, takva komunikacija treba da se odigrava na engleskom.

          Modernoj košarci su potrebne sudije koje govore engleski čak i na nacionalnim takmičenjima. U Rusiji, na primer, svaki klub muške prve divizije ima strane igrače. Šampion Rusije – moskovski CSKA – ima šest igrača koji uopšte ne govore ruski. Osim toga, bivši trener CSKA, Dušan Ivković je Srbin. Njegov pomoćnik je takođe Srbin, Ivan Jeremić, dok je sada Italijan, Etore Mesina, novi trener. Engleski je zvanični jezik na treninzima CSKA.

          Prošlog meseca, CSKA je pitao mog oca, bivšeg Fibinog sudiju, da se sretne sa igračima i popriča sa njima o novim košarkaškim pravilima u 2004. godini. Oni su želeli da im objasni, takođe, razliku između Fibinih i Ulebovih pravila (CSKA igra po Fibinim pravilima u nacionalnoj ligi i Ulebovim pravilima u Evroligi). Moj otac je razgovarao tokom dva i po sata sa igračima, odgovarajući na njihova pitanja, i naravno, sve se to odigravalo na engleskom jeziku. Eugenij Pašutin, pomoćni trener CSKA je sve prevodio na ruski zbog dva igrača koja nisu govorila engleski.

          Poruka je sledeća: ako ruski sudija treba da se obrati nekim stranim igračima ili trenerima tokom igre na našem nacionalnom šampionatu, on to mora da uradi na jasnom engleskom jeziku.

Ne samo engleski

          Siguran sam da nije dovoljno da sudija govori samo engleski. Dobar sudija mora da poznaje bar još jedan široko korišćeni jezik, poput španskog ili francuskog. Nije tajna da je ponekad teško naći osobu negde u Parizu ili Briju, koja će rado govoriti engleski sa vama. Na aerodromu u Santo Domingu, međutim, personal govori samo španski. Tokom čitavog dana, moj otac je našao samo jednu osobu koja govori engleski.

          U evropskoj košarci, biti u stanju da govoriš srpski je plus, jer mnogi igrači bivše Jugoslavije i treneri rade za evropske klubove.

          Ja pokušavam da naučim što više stranih reči kada putujem širom sveta. Na primer, uvek možete izazvati osmeh kod Korejanaca ako kažete „Hamsa Kamnida“ („hvala“). S druge strane, učinićete nekog litvanskog dečaka srećnim kada vam donese loptu koja se od vas otkotrljala na teren govoreći „Aciu“ („hvala“). Izgovaranje lakih reči sa vašim kolegama tokom puta biće takođe pozitivno.

          Zaista sam bio iznenađen tokom Fibine klinike za kandidate za sudije u Amsterdamu (gde sam ja dobio moju licencu), kad je grčki Fibin instruktor, sudija Stavros Douvis, rekao meni i drugom ruskom sudiji „dobro jutro, prijatelju“ na čistom ruskom. Mi smo svi ljudska bića i svi smo presrećni da čujemo svoj maternji jezik, posebno kad smo veoma daleko od kuće.

          Rečeno je da je čuti svoje ime najslađi zvuk za nekog. Mogu da dodam da čuti svoj maternji jezik jeste podjednako slatko kao i čuti svoje ime kad si u inostranstvu. Možete reći da nemački nije melodičan jezik ili da korejski zvuči smešno Evropljanima. Međutim, ako kažete svom nemačkom kolegi „Gutten morgen“ („dobro jutro“) ili „Anjan’ Haseo“ („dobro jutro“) vašem korejskom kolegi, to je samo fraza, izgovorena na njihovom maternjem jeziku, koja će ih učiniti posebno srećnim.

• Децембар 2008 [16]
• Новембар 2008 [5]
• Октобар 2008 [5]

• Генерална [26] 

• tumacenja..........
• tumacenja..........
• tumacenja..........
• Uslovi za licenciranje trenera......
• TEST PRAVILA IGRE
• Izmena pravila......
• Znacaj stranih jezika.....
• Znacaj stranih jezika.....
• Znacaj stranih jezika.....
• Znacaj stranih jezika.....